Malinarstvo je takav posao koji nam daje velike mogućnosti za eksperimentisanje.
Prethodna godina, 2016, bila je idealna za razvoj mnogih bolesti,izmedju ostalog didimele, koja je ovog proleca pokazala svoje pravo lice. Uz niske temperature i obolele lastare,pored loše zaštite prošle godine,malinjaci ovog proleca izgledaju tako šareno.Neke su izmrzle ,neke poterale pupoljke a potom stale (verovatno zbog hladnoce a i prisutne didimele) dok su neke bocne grane dostigle 10-tak cm.
Gledajuci takve malinjake dolazim na ideju da napisem post na temu vezanja maline u prolece.
Zasto?
Mnogi proizvodjači su ovog proleća napravili kobnu grešku sa vezanjem slušajući preporuke da se veze 4-5 izdanaka. A još veća greška je ta što su odmah uklonili višak lastara...To se može raditi u "normalnim godinama"a šta ćemo sa nenormalnim? Logično je da višak odmah treba ukloniti da ne uzima hranu vezanim lastarima ali ova godina je pokazala da pravila ne postoje i da se stalno moramo prilagođavati i pratiti malinjak.
Rezultat svega toga je veliko šarenilo u malinjacima.Od onih 5 vezanih 3 krenule,2 suve ili pak pola pupoljaka krenulo pola nije...Takvi malinjaci su ove godine još i dobri jer na žalost postoje i oni koji su se celi osušili... Sve to će sigurno voditi velikom smanjenju prinosa ove sezone.
Šta sam ja uradila?
Prolećno vezanje smo odložili maksimalno,sačekali da krenu pupoljci i tek onda vezali i to često,8-9 lastara na metar,jer nismo bili sigurni da li će se svaki održati. Sečenje viška je takodje odloženo.
Ispostavilo se da je to bio pravi potez...Evo i zašto...
Od 3 malinjaka (2 vilameta i 1 tulamina) u svakom je stanje bilo različito iako su isto tretirani prethodne godine.
Bilo je i iznenadjenja-velikih !!!
Očekivali smo najveća izmrzavanja tulamina...Ali ne ,on je zadovoljavajuće podneo sve prethodne nedaće, iako je imao najstarije lastare dužine preko 3m.Bilo je i kod njega malog izmrzavanja ali zanemarljivo.
Jedan vilamet, najbolji prošle godine,pretrpeo je najveću štetu. Imao je najviše izmrzlih lastara, najviše ga je zahvatila didimela ali imalo je i da se veže.
Medjutim,tu nije kraj iznenadjenjima...Pupoljci su krenuli da se otvaraju ali neravnomerno. U jednom trenutku je oko polovine pupoljaka bilo oko 1 cm a ostala polovina 5-6 cm. Sa dolaskom SUNCA i oni su krenuli,srećom...
Drugi vilamet je "nikad bolji",svaki pupoljak krenuo,ravnomerno se razvijaju...Ni jedan lastar nije izmrzao niti oboleo od didimele...
Neverovatno...
Šta je bio problem???
Zaštita je u svakom malinjaku odradjena isto i u isto vreme,tako da ona nije imala presudnu ulogu,bar u ovim malinjacima...Svaki malinjak je bio podvezan posle berbe i nije bilo trave u medjurednom prostoru...
U čemu je razlika?
Prvi vilamet je bio bolji, sa jačim lastarima, bujniji, napredniji u svakom smislu. Lastari su poslednji put zakinuti mesec dana pred berbu,dok kod drugog 15 dana pre berbe.
I poslednje, možda i najbitnije, u prvom vilametu, do zime najboljem a sada najproblematičnijem malinjaku je po analizi zemljišta radjenoj u oktobru količina azota bila iznad gornje granice...Zbog toga dolazim do zaključka da je nama najveći problem napravio baš taj azot i da nije dozvolio biljci da se spremi za zimu...
Baš u ovom malinjaku koji je i dalje šaren imaće šta da se bere upravo zbog toga što je češće povezan...
Zato, ove godine oprezno sa azotnim djubrivima...i naravno redovna zaštita....A što se tiče vezanja u proleće sve ima svoje prednosti i mane: često vezanje daje veće prinose ali i veću mogućnost za oboljevanje maline zbog slabijeg provetravanja,većeg zadrzavanja vlage i teže zaštite...
U svakom slučaju u vašem malinjaku izbor je na vama,probajte i često i retko vezanje pa se odlučite koje vam više odgovara...
