Najteže je pisati o sebi, zar ne?
Ime kojim me ovih dana najčešće zovu je MAMA. Da, to je moje osnovno i najvažnije zanimanje, na drugom mestu je to što sam zdravstveni radnik, trece je malinarstvo (to radim sa suprugom).Kada se ovome doda i ljubav prema pisanju dobije se ovaj blog...
Za maline znam od kada znam za sebe. Odrasla sam pomažuči roditeljima u malinjaku...A onda, igrom sudbine, put me odveo na drugu stranu...Ali pre nekih 6 godina suprug i ja, iako zaposleni,smo razmišljali o nekom dodatnom poslu. Nakon nekog vremena odluka je pala...MALINE. Smatrali smo da nam je to najlakše krenuti. Zašto? Moji roditelji se još uvek bave malinarstvom (nikada nisu ni prestajali),ja sam imala neko osnovno znanje,suprug nikakvo (ali je imao jaku želju i volju), imali smo svoju zemlju i to u malinarskom kraju.Kada je odluka donešena više nije bilo nazad. U početku nismo mnogo razmišljali da li ćemo sve uspeti na vreme da uradimo...Jednostavno smo takvi da kad nešto odlučimo nema odustajanja.
Osnovno smo znali, a želeli smo da idemo nekim drugim pravcem u odnosu na onaj kojim je išla večina malinara a i dalje idu... Krenuli smo da učimo i da se raspitujemo o svemu vezanom za malinu.Znali smo da nikakvo zaduživanje ne dolazi u obzir i da sve sto radimo moramo pokriti postojećim sredstvima kako bi nakon berbe znali da li smo u plusu ili u minusu.I najmanje ulaganje stavljali bi na papir...
Najteže mi je bilo to što su i moji roditelji sumnjali u nas...Komentara tipa: "Kako ćete vi to","kada",",ko će vam brati","ne bacajte to djubrivo","to za prskanje vam ne treba",bilo je mnogooooo. Sa druge strane ih razumem jer smo mi radili nešto drugačije od njih.Spajali smo tradicionalni način uzgoja maline sa nečim za njih novim.A onda su i oni krenuli da seku i iznose stare maline posle berbe (do tad se to radilo u proleće).😊😊😊
Dakle...
Uprkos mnogobrojnim negativnim komentarima krenuli smo sa nekih 12-13ari i to smo lagano obradjivali.Kad je vreme berbe uzimali bi odmor. Čak smo uspevali da odemo i na more posle berbe. To je bio dodatni prihod...Mi zadovoljni...
Tako je vreme prolazilo a mi smo svake godine imali pozitivan saldo...
Pre 2 godine iznajmili smo još 60 ari maline...
Na proleće nam je u planu podizanje zasada od nekih 50 ari...
Napominjem da nisam agronom i nemojte očekivati stručne komentare. Neću vam predlagati ono što mi već nismo probali, ali ću se potruditi da vam prenesem svoje iskustvo što verodostojnije,da li ću u tome uspeti pokazaće vreme...
Ime kojim me ovih dana najčešće zovu je MAMA. Da, to je moje osnovno i najvažnije zanimanje, na drugom mestu je to što sam zdravstveni radnik, trece je malinarstvo (to radim sa suprugom).Kada se ovome doda i ljubav prema pisanju dobije se ovaj blog...
Za maline znam od kada znam za sebe. Odrasla sam pomažuči roditeljima u malinjaku...A onda, igrom sudbine, put me odveo na drugu stranu...Ali pre nekih 6 godina suprug i ja, iako zaposleni,smo razmišljali o nekom dodatnom poslu. Nakon nekog vremena odluka je pala...MALINE. Smatrali smo da nam je to najlakše krenuti. Zašto? Moji roditelji se još uvek bave malinarstvom (nikada nisu ni prestajali),ja sam imala neko osnovno znanje,suprug nikakvo (ali je imao jaku želju i volju), imali smo svoju zemlju i to u malinarskom kraju.Kada je odluka donešena više nije bilo nazad. U početku nismo mnogo razmišljali da li ćemo sve uspeti na vreme da uradimo...Jednostavno smo takvi da kad nešto odlučimo nema odustajanja.
Osnovno smo znali, a želeli smo da idemo nekim drugim pravcem u odnosu na onaj kojim je išla večina malinara a i dalje idu... Krenuli smo da učimo i da se raspitujemo o svemu vezanom za malinu.Znali smo da nikakvo zaduživanje ne dolazi u obzir i da sve sto radimo moramo pokriti postojećim sredstvima kako bi nakon berbe znali da li smo u plusu ili u minusu.I najmanje ulaganje stavljali bi na papir...
Najteže mi je bilo to što su i moji roditelji sumnjali u nas...Komentara tipa: "Kako ćete vi to","kada",",ko će vam brati","ne bacajte to djubrivo","to za prskanje vam ne treba",bilo je mnogooooo. Sa druge strane ih razumem jer smo mi radili nešto drugačije od njih.Spajali smo tradicionalni način uzgoja maline sa nečim za njih novim.A onda su i oni krenuli da seku i iznose stare maline posle berbe (do tad se to radilo u proleće).😊😊😊
Dakle...
Uprkos mnogobrojnim negativnim komentarima krenuli smo sa nekih 12-13ari i to smo lagano obradjivali.Kad je vreme berbe uzimali bi odmor. Čak smo uspevali da odemo i na more posle berbe. To je bio dodatni prihod...Mi zadovoljni...
Tako je vreme prolazilo a mi smo svake godine imali pozitivan saldo...
Pre 2 godine iznajmili smo još 60 ari maline...
Na proleće nam je u planu podizanje zasada od nekih 50 ari...
Napominjem da nisam agronom i nemojte očekivati stručne komentare. Neću vam predlagati ono što mi već nismo probali, ali ću se potruditi da vam prenesem svoje iskustvo što verodostojnije,da li ću u tome uspeti pokazaće vreme...
